Pregrada.info - nezavisni pregradski portal

Foto: Jurica Kantoci

"...vse prolazi, vse se menja Zagorec pa ne...."

Mjesec rujan. Mala meša je tuj. Gda bumo brali? Tam negde oko Mihovlja. Tako se i pjevalo
"Došel bu došel Sveti Miholj
On bu ga zoril jas bum ga bral.
Kumek moj mili daj se napij
Dugo nas nebu, daj se ga vžij".

Zapisano je da su Pregračani još 1939. godine osnovali Društvo za uređenje i unapređenje Pregrade koje je Zagrepčane i ostale prijatelje pozivalo v branje. Po njih su s konjskim zapregama išli u Trgovišće do kud su došli cugom.

Zamislimo Pregradu tada, ali s mnoštvom ljudi koji danas dođu na manifestaciju "Branje grojzdja". Štandovi pod šatorima, krcati rukotvorinama od drva, šiblja, keramike. Sve za svakodnevnu upotrebu u poljoprivredi i domaćinstvu kao i igračke za djecu. Divota. A tek medičari? Kako bi oni privlačili djecu i odrasle. Zamislimo današnje dečke kako svojim ljubavima kupuju velika licitarska srca s ogledalom ispod kojeg piše npr. "Srce moje i tvoje u ljubavi stoje"?? Babice bi prodavale svoje proizvode: kuruznu zlevku, štruklje, gibanice, kuglov,... Krave, volovi ili konji vukli bi kola s drvenim kotačima natovarena  posudama za branje. Svi ljudi bili bi obučeni u narodne nošnje. Jedino bi Zagrepčani bili u gradskoj odjeći. Ponosito bi šetale mlade djevojke u svojim nošnjama za koje su same naheklale špice, sašile ih i ispeglale, tj. sfaldale faldice. Lijepa duga kosa ispletena u pletenice ukrašavala bi njihove crvene obraze. Jako bi se trudile da lijepo izgledaju, jer bira se najljepša beračica. Teško tom žiriju koji bi od toliko djevojaka morao izabrati najljepšu.

To sigurno neće biti problem na 38. Branju grojzdja budući je svake godine sve manje ljudi obučenih u našu narodnu nošnju i kola ima malo pa će vjerojatno i berača biti malo.

Svejedno "Branje grojzdja" u Pregradi lijepo zvuči i privlači ljude u Pregradu i sigurno će ih mnogo doći. Pružimo im sadržaj da osjete i sami da su zapraf došli v branje. Posebno pozovimo Zagorce naj si oblečeju našu nošnju. Ak ju nemaju, do drugoga leta ju stigneju zašiti. Pak bumo zbirali najlepšega berača i beračicu v novozašitoj nošnji koja bu najbolj slična starinskoj.

Ak su pozabili po naški govoriti isto se imaju čas nafčiti, kaj se bumo mogli po naški i spominati i zapopevati naše lijepe starinske popevke. Naj se nigdar ne pozabi gdo smo, kakvi smo i od kud smo jer...

"...vse prolazi, vse se menja Zagorec pa ne...."