Pregrada.info - nezavisni pregradski portal

Kolumne

04.04.2007. 21:04:13 - Igor C.

Mame mi nema doma, a tata pa ne bu čul...

...počela je spika. Prodajem svoje priče. Govorim sve što mi je u glavi. Ne razmišljam ni o čem. Sve što mislim to i pričam. Gledam oko sebe. U glavi mi neki žamor. Pričam s ljudima oko sebe. Sve je super.
Razmišljam. Žamor u glavi. Oko mene moji prijatelji iz djetinjstva. Danas smo samo na bok i koja usputna pitanja - di si? Kako si? Nabacimo osmijeh i svaki na svoju stranu. Meni su oni sve. Neću im to reći, jer se bojim. Pravim se da mi je svejedno. A nije.

Opet razmišljam. Okrenem glavu. Tražim. Moje oči k'o u crnog mačka koji izbija iz crnine crne noći bez mjesečine, a u očima sjaj dugih svijetla.

Gledam zanimljive ljude. Naručim još jednu rundu. Pijem s njima. Ne znam ni tko su oni, al' danas su oni moji. Danas smo mi isti. Ne mislimo ništa. Nama je danas sve lijepo. Pričam.
Odem pišat na WC. Popričam sa usputnim drugovima. Opet smo mi svoji.
Dolazi. Okrenem se za šank. Naručim rundu. Popijem na brzinu. Odlazim do nje.
Pričam s njom. Razmišljam dal mi se sviđa i što bi joj radio. Da li bi samo ljubio ili bi malo i dirao. Nema baš neke sise. Zaključujem - samo bi ju ljubio. Počnem mjeriti snagu. Gledam ju u oči. Nisam baš siguran. Bojim se da nisam ja njezin tip. Ona pada na pametne frajere, a ja niti sam pametan, niti sam frajer. Glumim nedodirljivost, možda padne na tu spiku. Bojim se da netko ne dođe do mene i oda moje najcrnije tajne. Gledam njene oči. Osjećam da ima nešto. Smijemo se. Zagrlim svoje prijateljice koje prolaze pored mene, samo da bi ispao kao netko koga cure vole. A ne zna ona da me ni jedna od njih više ne doživljava. Sve su one skužile da mi nema spasa. Kaže ona da ide na WC. Odmah pristajem. Odi, čekam te tu. Uh. Hvala bogu - da malo odahnem. Popijem još jedu na brzinu i postanem još gluplji. Vraća se sa WC-a. Gledam ju kako hoda. Ima onu ženstvenost koja me pali. Sad mi je još teže. Brzo mijenjam tok misli i razmišljam o tome da sam ja najbolji. Da mi se malo podigne - moral mislim. Dolazi do mene. Nastavljam razgovor nekom svojom glupom poštapalicom tipa "da i tak ti je to moja curice". Lagano mi se nasmije. Brzo razmišljam. Pričam. Samo da ne vidi da se bojim. Plaćam rundu. Naručim još jednu. Ona pije sok. Još mi je i gore. Mislim - da bar cuga, onda bi bila moja. Odmah se opravdavam. Znaš, ja ti ne pijem. Idem u školu. Pa ja sam ti super. Vidim da je dobra i da me opravdava. Shvaćam da to nema smisla jer ona kuži moju igru.
Malo razmišljam. Nema to smisla, idem joj reći da moram na WC. Naravno otišao bi ja do WC-a, al' povratka mi ne bi bilo. Našao bi ja nekog - tipa nismo se vidjeli sto godina pa moram s frendom popit rundu...
Savladavam svoju nesigurnost. Sad u glavi priča - ona je vjerojatno isto zagrijana za mene. Zato je valjda tako dobra prema meni. Možda je zaljubljena u mene.

Prolazi pored mene stari prijatelj. Kuži me. Čita moj vapaj u očima. Dolazi do nas, nabaci neku super foru. Svi se smijemo. Šali se da mi je ona cura. Meni to godi. Valjda i njoj. Nadam se jer se slatko nasmijala. A možda je stara prekaljena kučka koja me tjera u kut. Kut koji me navodi da se ponizim. Da ona pobije moj već oboreni ego. Tjera me da patim za njom. Frend šarmira. Svi smo sretni. Naručimo rundu. Pričamo o starim dobrim vremenima. Skrećem temu na naše slavne cure. Da budem iskren zapravo nisam nikad imao curu. Nastavlja se priča. Znaš ti onu... ona ti se udala - napumpao ju frajer pa se udala. Kažem ovo "napumpao ju frajer" ne bi li time potaknuo misli kod svoje princeze da sam ja veliki je.ač. Ne zna ona da ja imam samo par trofeja i to one koje ima svaki malo pristojniji dečko u gradu.

Vrijeme ide. Netko spominje da ide doma. O ne! Moram se požuriti. Brzo razmišljam. U glavi sto riječi. Neću se povući k'o pas koji dobije po njuški. Obaram svoje misli i shvaćam da sam prozborio. Ideš sa mnom malo prošetati.
Joj, gledam je u oči. Ne dozvoljavam da vidi moju nesigurnost. Vrijeme stoji. Gledam. Daj zucni već jednom. Sad sam već lagano živčan. Sve to jer osjećam da će oboriti moj tako zvani ego. Ne mogu više.
Konačno zucne. Pa mogli bi. Sad sam na prvi mah sretan, a na drugi ljut jer me stjerala u kut. Ja volim tu igru, zaključujem. Sad sam sav sretan. Vidim da i ona vidi da sam sretan. Brzo se smirim, uozbiljim se da ne vidi da sam oboren.

Još nisam ništa postigao - moram ju poljubiti. Pa valjda će to ona sad napraviti. Na kraju krajeva je sam je pozvao u šetnju.
Dolazimo do neke klupice.
Sjedamo. Ja odmah prelazim na stvar. Hoću da mi sjedne u krilo. Kao - jer je vani jako zima i hladna je klupica pa da si ne prehladi jajnike, jer to je kao potrebno za bebače. Okrećem vodu na svoj mlin. Znaš, ja ti volim djecu. To pali cure - sve one hoće dobrog tatu, bar si to ja brijem. Sve se slažemo. Dvoje, troje djece. Dogovaramo imena. Ja sve redom predlažem svoje stare ljubavi. U sebi znam da nikad djecu neću nazvati po starim ljubavima jer će me to cjeli život stezati i ubijati. Al ovo je igra pa predlažem svoje tihe patnje. Dogovorimo imena.
Obradimo i vjeru. Malo komentiram, završimo s bogom. Ja se pomolim, i ništa ne razmišljajući - zgrabim ju.
Bam! Pala je pusa. Sad razmišljam da li da joj gurnem jezik il' da se samo ljubimo usnicama. Igra bez granica. Probam sve. Vidim da mi najviše odgovara igra bez granice, samo s usnicama.

Zaključujem - ima super nježne usnice. Trnci me prolaze. Ne znam da li je to od alkohola ili je to kemija koju čekam cijeli život.. Malo stanem. Pogledam je u oči. Ona žmiri. Ja trznem usnicama - da malo razbijem monotoniju. Sad sam sav sretan. Ali nije mi dosta. Tko dobije prst, hoće cijelu ruku. Probam malo da ju diram, al' se ne da, odupire se. Neki njezin skriveni smiješak govori mi drukčije. Pričam. Navlačim ju.
Ajde dođi, idemo. "Mame mi nema doma, a tata pa nebu čul". Ona se ne da. Pričamo još malo. Ljubimo se. Grlimo. Mazimo. Sve me pali.

Zvoni joj mobitel. Zovu je cure, idu doma. Otpratim ju do cura. Poljubimo se za oproštaj.

Ja se vraćam svojim dečkima, oni za šankom. Popijemo još koju rundu. Ja se osjećam super. Još me drži ljubav. Dolazim doma, sav sretan. Legnem u krevet. Zažmirim. Mislim na nju. Ne mogu spavati. Opet oni trnci. Stisak u želucu. Samo ona u mojoj glavi. Malo odlutam mislima predaleko. Već vidim neku obitelj. Trznem se i vratim razumu.

Odjednom neki glasovi u glavi. Žamor. Baca me u neku drugu dimenziju. Sve se vrti. Naglo se trznem. Otvorim oči. Vidim svoju sobu kako se okreće. Brzo skočim, otrčim do balkona i izrigam se kroz prozor.

Bila je to moja prva prava ljubav. Ili moje prvo pijanstvo. Ne sjećam se više.

Arhiva

Arhiva kolumni

Reklama
Hrvatska na dlanu