Pregrada.info
23.10.2017. 06:23:26 *
Dobrodošli, Gost. Molimo, prijavite se ili se registrirajte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i duljinom prijave
 
  www.pregrada.info   Forum   Pomoć Prijava Registracija  
 Str: [1]   Dolje
  Ispis  
Autor Tema: Pri farni cirkvici mi jutrnca zvoni...  (Posjeta: 5484 )
marlon
Jr. Member
**
Offline Offline

Postova: 72


« : 22.02.2011. 17:17:49 »

Link na članak: Pri farni cirkvici mi jutrnca zvoni...

Zanimljiv, lijep tekst, uostalom, kao i svi od gospona Kantocija. Smiley

  "Zorja je zorja beli je dan
     za zorjom ide sončece van.
     Pomori mi dragi zorju snovati
     snovati pesmu pevati.
     Zorja je zorja beli je dan
     za zorjom ide sončece van".


Ovo me vrača h djetinjstvo. Tu su pesmu znale zapopevati težakinje kad su h rana jutra z motikami na ramenu za nadnicu išle nekomu/nekam okapat kuruzu ili trsje, logorat... Bile su to žilave i vesele ženske, hodile su večinom bose pa su na stopalima mele debelu kožu kak potplate, tek tera je nosila kakve podrezane gumene škornje. Z njimi bi znal biti h klapi i kakef muž, on je onda pri toj pesmi "basal" na ono, završno - "zorja je zorja beli je dan"... Grin



Evidentirano
Vanc
Full Member
***
Offline Offline

Postova: 112


WWW
« Odgovor #1 : 22.02.2011. 22:02:52 »

Marlon, hvala na pohvali ali jos vise na tvojim sjecanjima. Pises o tezakinjama. Moses li nesto vise o tome napisati, tj. na koje tezakinje iz tvog djetinjstva mislis. Koji je to kraj u kojem su one radile. Zapisala si i rijec ... logorat. Koje je znacenje te rijeci? I vise od toga ako ti nesto padne na pamet. Koji je razlog po tvojem misljenju da je na rad islo vise tezakinja a tek tu i tamo kako pises kakav muz?
Evidentirano
marlon
Jr. Member
**
Offline Offline

Postova: 72


« Odgovor #2 : 22.02.2011. 22:57:08 »

Marlon, hvala na pohvali ali jos vise na tvojim sjecanjima. Pises o tezakinjama. Moses li nesto vise o tome napisati, tj. na koje tezakinje iz tvog djetinjstva mislis. Koji je to kraj u kojem su one radile. Zapisala si i rijec ... logorat. Koje je znacenje te rijeci? I vise od toga ako ti nesto padne na pamet. Koji je razlog po tvojem misljenju da je na rad islo vise tezakinja a tek tu i tamo kako pises kakav muz?

Vanč, ja sam ti iz Krapinskih Toplica, ne iz Pregrade, jedino kaj se nekak zgodilo da tu pišem kolumne (počelo je s "Kosteljinom" i tak dalje) pa usput, napišem negda nekaj i na forumu.Wink

Zapraf, nisam točno iz Krapinskih neg' malo izvan, iza brega Marije Magdalene gde su ti Hajseki, Korundi. Filipci, Ivanjki, Lončarići..(moje prezime).. Kad iz Zg-a ideš prema Toplicama, prije Štumpavice kod Papeža odn. Firšta se skrene desno u taj moj jarek ak' ti bu to pomoglo... (Istina, već dugo sam u Zagrebu).

Dobro se sečam doba 60' i 70', i sam znaš kak je (tj. da je) onda prilično drukčije bilo i živelo se.
Ljudi su bili otvoreni i prirodni i nisu se sramili zapopevati ni u kakvoj prilici. Ipak, te težakinje tere sam spomenul nisu bile baš iz mog jarka neg iz okolnih sela na bregima, tam prema Vuzmovom i Slivonja-jarku.. To su bile siromašne ženske tere su se složille u klape i hodile okolo h težačiju za kakvu dogovorenu nadnicu, jesti i piti.. (i moja mama se kolko znam i kak mi je pripovedala "natežačila" a negda je u pitanju bila razmena/ispomoć, ja tebi-ti meni..logično).

"Logora" (ili loguora s naglaskom na uo) se kad se dela/priprema mlado (novo) trsje, tj. kad se kopaju rupe/jame za cepe. To je važilo kak težak posel i ti težaki su navek bili cijenjeni.
A ženske su se iz istog sela/kraja znale lakše složit jer su se poznavale, znale su tera kaj more i ak treba i "zmogle" jena drugoj.. Na taj su način i lakše obavljale posel i lakše dolazile do njega - tak si ja mislim.
Općenito, kad  je bilo u pitanju okopavanje kuruze, kopanje i "plijenje" trsja, branje kuruze, žetva i sl. ženske su bile češće "težaki".. Muži su bili više za one kakti (stvarno ili prividno) "teže" posle: iskopi, gradnja, štihanje, košnja, oranje, nošenje put ili košov na beratvama itd.
Ali, kak sam u konkretnom slučaju opisal, muž je isto tu i tam nekaj-nekome trebal (da pokosi, pošlijesa, i tak) pa je i on se znal priključit težakinjama, već prema potrebi/potražnji.
 Uglavnom, bilo je lijepo h rano, rano jutro čuti kak ljudi popevaju a ideju zapraf na težak posel (ili popevaju kad se z njega vračaju).. Takvih trenutaka, bojim se više nema, niti bu bilo, duh vremena, prilike i ljudi sami su se prilično zmenili.. Wink
« Zadnja izmjena: 23.02.2011. 00:01:44 marlon » Evidentirano
Vanc
Full Member
***
Offline Offline

Postova: 112


WWW
« Odgovor #3 : 23.02.2011. 08:35:23 »

Dragi Marcel, hvala ti na prekrasnom odgovoru. Mozda di dojde ideja pa to obradis za jednu od svojih lijepih kolumni.
Nego imam jedno pitanje buduci si iz kraja oko Krapinskih Toplica. Da li si poznavao Ljudevita Cavleka? Ne znam da li je jos ziv. Imam jedan njegov tekst u rukopisu kojeg mi je osobno predao na Kaptolu u Zagrebu 12.11.1975. pa me zanima da li si ga poznavao i da li je mozda jos uvijek ziv, jer je vec onda bio u godinama.

Budi lijepo pozdravljen,

Vanc
Evidentirano
marlon
Jr. Member
**
Offline Offline

Postova: 72


« Odgovor #4 : 23.02.2011. 10:40:39 »

Imam ideja i "materijala" puno, ali ja ti pišem "na mahe" tj. ima razdoblja kad sam jako produktivan i onih kad sam nekak lijen i "neda mi se".. Zapraf, nije u pitanju baš lijenost neg se pri meni za pisanje trebaju neke stvari "poklopiti", ak sam preveč rastrzan na obične, svakodnevne stvari i nemam prilike od njih se odvojit ili (kaj bi bilo najbolje) - osamiti, onda tak ispadne. Zame bi u tom smislu bilo najbolje da živim negde kak vuk samotnjak (a opet s drugima al na način koji ja određujem), onda bi se pisalo sve u šesnajst, svakakve stvari. Grin

Čavlek Ljudva? Jel on iz Klokovca i ima dva sina i kćer? On je hmrl, kolko znam, a da je živ imal bi prek 90 let.
Inače, pročital sam onu kolumnu gde si del onu interesantnu slikicu pregradskih klincof s rođendana med terima je Hrvoje Petrač.. Po tome ispada da smo negde tu, približno ista generacija jer Hrvoje je 55-o godište a ja 56. znam da je više razrede osnovne pohađal u Toplicama, prije toga je bil valjda u Sl. Brodu (?).Hrvoja dosta dobro znam, mada smo više bili u kontaktu "onih leta" s početka sedamdesetih.

A kad smo u ovoj prepiski tolko spominjali "težake" možda nije zgoreg da spomenem jednu anegdotu teru sam čul od moje mame a dost je zgodna ilustracija za prilike u Zagorju nekih davnih leta i te, "težačije"..
Moja je mama 1920 godište (da nije umrla prije tri leta mela bi 90) i znala je pripovedat kak je u onom velikom siromaštvu u njezinom djetinjstvu (klasika - hižica na bregu, puno dece, škrta zemlja,,) bila vrlo rano prisiljena delat prilično teške posle i iti na "težačiju" da si nekaj zaradi i "potumpla". Ali ni do takve prilike nije bilo lahko dojti neg su ljudi često išli prosit druge, mahom bogatejše ljude da ih zemeju za težake.
Tak je i moja mama kak pucka od kakvih desetak let išla starom Hrušu (mel je gostionu h Toplicama, kak se skreće na gruoblje) i prosila ga je nek ju zeme za težaka h trsju. Hruš, teri je važil kak dober, pošten ali dost strog človek, pogledal ju je i pital "kaj nije ona ipak premlada za tak nekaj" ali ju je ipak zel, kad ga je već tuliko prosila.
I tak se mama h rano jutru našla z ostalim ženskami "na žlaku" i počela delati najbolj kak zna. Negde oko 9 došel je Hruš sa svojom ženom tera je donesla froštikelj - bielu kavu i kuruzni kruh (možda je i još nekaj bilo osim toga al' to i nije toliko bitno). Težakinje su stale z poslom, a Hruš je pozval da "nek dojde ona tera ima čiste ruke da podrobi kruh h kavu"..
Nakon kaj su se hjavile dvije ženske i pokazale mu (na zahtjev) da imaju čiste ruke, stari ih je Hruš liepo poslal doma, bez dinara nadnice. Club Grin
Zakaj? Zato kaj ona tera je mela čiste ruke nije mogla bit ni dober težak tj. nemreju se meti čiste ruke kad se uz kopanje mora i "plijeti" (čupati drač) oko trsov, te stvari jednostavno "nejdeju skup". Wink
Nakon toga Hruš je pozval moju mamu i rekel da nek pokaže ruke i "žlak" teri je (o)kopala.. Bil je jako zadovoljan, pohvalil ju je pred svima i rekel "da bi se mnoge starejše trebale hgledati huto diete" i da bu zbog toga dobila istu, ravnopravnu dnevnicu ko i starejše težakinje (deca su bila slabije plaćena).
Eto. Smiley

P.S.
Ja ti, kak vidiš, ovde pišem "na domaćem", malo da se podsetim na nj a i ipak smo na zagorskom, kajkavskom forumu. Pritom delam zapraf nekakef kompromis jer kad bi zbilja štel biti dosljedan moral bi biti još radikalniji u tom smislu, koristit neke posebne znakove i zmišljat fore kak da "svoj materinji" čim vjernije izrazim. H isti cajt, mogel bi bez problema pisat i na štokavskom standardu, al nadam se da sam i tak razumljiv..

edit; taj je Čavlek terog spominješ bil' jako pobožen človek, jel tak? Znam da je cijela obitelj redovito išla h cirkvu (još za pokojnoga župnika Drageca)..

O kakvom se tekstu dela, ak smijem pitati?


« Zadnja izmjena: 23.02.2011. 11:32:56 marlon » Evidentirano
Vanc
Full Member
***
Offline Offline

Postova: 112


WWW
« Odgovor #5 : 23.02.2011. 12:20:22 »

Dragi Marcel, hvala ti na jos jednom prekrasnim odgovoru. Prica tvoje pokojne mame i iskustvo s Hrusom je vrlo zanimljiva, poucna i inspirativna. Kaj se tice pisanja i tvojeg stila zivota slicis mi. prema onome kaj pises, pao mi na pamet Herman Hesse i njegov Vuk samotnjak. Hvala ti na informaciji o Ljudvi s Klokovca  .
Kaj se slicice tice na kojoj je i Petrac i mojih i tvojih godina, jako si blizu. Ja sam ti iz svibnja 54. Petraci su nam bili susedi. Hrvoje je bil debelo dete kak i njegovi roditelji i nije se bas uklapal u nase pregradsko drustvo. Od njih troje oca su Pregracani najrajse imali. Prvi zub koji je meni jedan doktor vadil bilo je to kod njega u starom Dumu Zadravlja u Pregradi i to se nikad ne zaboravlja. On je to izvrsno napravil tak da sav onaj strah od doma do Doma Zdravlja u hitrom hodu s materom koja je htela da se cim prije resim bola je bil uzaludan. Hrvojeva mama Cica, kak smo ju v Pregradi zvali, bila je posebna zenska. Prvi prigovor od jedne osobe kaj se igram s jednom curicom u svojem dvoristu dosel je od te zenske. S ceste, povisenim glasom, pozivala nas na kontrolu. Od tog momenta s tom zenskom nisam htel imati nikakvog posla. Bili su neko vrijeme v Pregradi a onda su jednog dana nestali netragom. S nama susjedima nisu se dosli pozdraviti. Mi smo vjerojatno bili od nize sorte.

Bok, se cujemo!

Vanc 
Evidentirano
marlon
Jr. Member
**
Offline Offline

Postova: 72


« Odgovor #6 : 23.02.2011. 13:11:21 »

Ha, ha, dobra ti je ova usporedba sa Hesseovim "Stepskim vukom" kaj je inače jedna od mojih omiljenih i bitnijih knjiga iz nekih prijašnjih (mlađih) ljeta i s čijim sam se glavnim junakom u raznim (svjetonazorskim) smislovima zbilja mogel (opravdano) poistovjetiti. Hesse i Salinger, o da.. Wink

Apropos, dr. Petrača morem samo reči da je bil u Toplicama zbilja jako omiljen, ljudi su ga jednostavno "meli radi" a on im je maksimalno "išel na ruku". I meni je bil dober, dopadala mi se i njegova jednostavnost u ophođenju s ljudima i pristupačnost. A to vađenje zubiju mu je bila ko neka sub-specijalnost, neki su ljudi išli njemu rajši neg zubaru.. Grin
Cica je, pak, priča zase ali nju zapravo i nisam preveč sretal niti nekaj posebno znal o njoj,
Hrvoja i ja u onim prvim dojmovima-kontaktima pamtim ko začrljenenog, krupnijeg dečka, dost otvorenog i neiskomplesiranog.. Sečam se kak je s mojim starijim bratom došel na skijanje h naš jarek i okolne brege i kak je imal "mrak" (prave) skije, skafander i svu opremu o teroj smo mogli samo senjati.
Poslije (za vrijeme srednje škole i faksa) nije stalno boravil u Toplicama ali je, normalno, dolazil i bil del te topličke klape z bazena, igrališta, čagi.. Bavil se sportom (judo) uvijek je bil (sportski) skockan i u društvu dosta ugodan, pristojan, tolerantan i nenametljiv.. Ono, lik kakvog bi svaka mama štiela za zeta. Smiley
Takvog ga ja pamtim, zbilja nič lošeg o njemu ne bi mogel reč. Kaj se poslije dogodilo, znamo, imam (ko i svak) svoje mišljenje o tome, al' to za ovaj i topic nije bitno.

Do pisanja!

Evidentirano
pregracan
Sr. Member
****
Offline Offline

Postova: 1.438


Vinum et pueri verices


« Odgovor #7 : 28.02.2011. 16:02:28 »

 Smiley
Evidentirano

Sapienti sat
 Str: [1]   Gore
  Ispis  
 
Skoči na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.7 | SMF © 2006-2008, Simple Machines LLC Valjani XHTML 1.0! Valjani CSS!
Stranica je generirana za 0.083 sekundi uz 18 upita.